IPB

Dobrodošli na NcF!

Registrujte se da bi imali potpuni pristup!
Registracija je besplatna i zahteva nekoliko trenutaka Vašeg vremena.
->↓ Kliknite ovde ↓<-


 
Reply to this topicStart new topic
> Pravopis podsetnik - sve na jednom mestu, i česte greške pri pisanju....
Ocenjivanje 5 V
darije
post 16.Jan.2008 13:54
Post #1


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




Ovo je nov forum i bilo bi dobro da se što strožije držimo pravila:
QUOTE
9. Poželjno je da pišete gramatički tačno koliko je moguće, poštujući znakove interpunkcije, da pišete bez suvišnih smajlija, BBKodova (raznobojnog teksta, veličine fonta i sl.).


Evo nekih čestih grešaka:
• „će mo“ (treba „ćemo“, jer je to prezent glagola hteti, a prezent je prost oblik koji se uvek piše pomoću jedne reči; isto tako se i hoćemo piše zajedno)
• „ićiću“, „naćićeš“ i slično (treba „ići ću“ i „naći ćeš“ jer se futur glagola koji se završavaju na -ći piše sa dve reči, za razliku od futura glagola na -ti: hodaću)
• „nesmem“ (treba „ne smem“)
• „neznam“ (treba „ne znam“)
• „dali“ i „jeli“ (treba „da li“ i „je li“, ako se ovim rečima započinje pitanje. Dali i jeli (napisani spojeno) predstavljaju particip perfekta glagola dati i jesti)
• „šesto“ (treba „šeststo“, ako se misli na broj 600. Ako je u pitanju 6. dete u porodici, onda treba „šesto“).
• „najači“ (treba „najjači“, ne gubi se slovo j pri spajanju reči naj i jači)
• „u vezi toga“ (treba „u vezi s tim“, jer veza mora da bude sa nečim, tj. nije veza nečega, osim šargarepe i zeleni na pijaci)
• „s obzirom da“, ili još gore „obzirom da“ (treba „s obzirom na“, jer obzir imamo prema nečemu)
• „protestvovali“ (treba „protestovali“, jer se kaže protest)
• „nezavistan“ (treba „nezavisan“, jer se ne radi o zavisti, već o zavisnosti)
• „bezbedonosni“ (treba „bezbednosni“, jer nikakva bezbedonost nije u pitanju)
• „izvinuti“ (ako se misli na izvinjenje onda treba „izviniti“)
• „oni zaspu“ (ako se misli na spavanje, treba „oni zaspe“, „zaspu“ je od glagola zasuti)

Dodajte sve što mislite da spada ovde.... Naježim se kad vidim neke od ovih grešaka....
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Daison
post 16.Jan.2008 14:24
Post #2


baby nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 77
Registrovan/a: 14-January 08
Od: Belgrade
Korisnik br: 59
Thanks: 0
Status: Offline




Hvala Bogu pa se neko setio muka mi je vise od toga ne znam i sl
svaka cast!!
Go to the top of the page
 
+Quote Post
sttevann
post 16.Jan.2008 17:53
Post #3


senior nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Community Team
Postovi: 276
Registrovan/a: 14-January 08
Od: Beograd,Zvezdara
Korisnik br: 60
Thanks: 0
Status: Offline




QUOTE(darije @ 16.Jan.2008 13:54) *
Ovo je nov forum i bilo bi dobro da se što strožije držimo pravila:


Evo nekih čestih grešaka:
• „će mo“ (treba „ćemo“, jer je to prezent glagola hteti, a prezent je prost oblik koji se uvek piše pomoću jedne reči; isto tako se i hoćemo piše zajedno)
• „ićiću“, „naćićeš“ i slično (treba „ići ću“ i „naći ćeš“ jer se futur glagola koji se završavaju na -ći piše sa dve reči, za razliku od futura glagola na -ti: hodaću)
• „nesmem“ (treba „ne smem“)
• „neznam“ (treba „ne znam“)
• „dali“ i „jeli“ (treba „da li“ i „je li“, ako se ovim rečima započinje pitanje. Dali i jeli (napisani spojeno) predstavljaju particip perfekta glagola dati i jesti)
• „šesto“ (treba „šeststo“, ako se misli na broj 600. Ako je u pitanju 6. dete u porodici, onda treba „šesto“).
• „najači“ (treba „najjači“, ne gubi se slovo j pri spajanju reči naj i jači)
• „u vezi toga“ (treba „u vezi s tim“, jer veza mora da bude sa nečim, tj. nije veza nečega, osim šargarepe i zeleni na pijaci)
• „s obzirom da“, ili još gore „obzirom da“ (treba „s obzirom na“, jer obzir imamo prema nečemu)
• „protestvovali“ (treba „protestovali“, jer se kaže protest)
• „nezavistan“ (treba „nezavisan“, jer se ne radi o zavisti, već o zavisnosti)
• „bezbedonosni“ (treba „bezbednosni“, jer nikakva bezbedonost nije u pitanju)
• „izvinuti“ (ako se misli na izvinjenje onda treba „izviniti“)
• „oni zaspu“ (ako se misli na spavanje, treba „oni zaspe“, „zaspu“ je od glagola zasuti)

Dodajte sve što mislite da spada ovde.... Naježim se kad vidim neke od ovih grešaka....





bravo.gif

To nam je trebalo...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
darije
post 16.Jan.2008 19:26
Post #4


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




Slobodno dodajte nove "bisere", pa ćemo sve to objedinjavati u prvom postu.... Praviti neku vrstu "forum pravopisa"
Go to the top of the page
 
+Quote Post
stoske
post 16.Jan.2008 19:42
Post #5


President and CEO
Grupa Ikona

Grupa: Root Admin
Postovi: 13,283
Registrovan/a: 6-December 07
Od: Beograd
Korisnik br: 1
Thanks: 631
Status: Offline




Evo Haludzinog posta sa Bench-a, kako on kaze all-in one

QUOTE
Velikim početnim slovima se pišu vlastita imena, i to:

a) lična imena i prezimena: Milorad, Zdravko, Suvajdžić, Jovanović;

b ) nadimci i atributi ako se sami upotrebljavaju ili su srasli s imenom i postali njegov sastavni deo: Miša, Goca, Jovan Jovanović Zmaj, Dušan Silni, Ričard Lavljeg Srca, Petar Veliki;

c) imena božanstava: Jupiter, Afrodita, Zevs, Apolon;

č) imena životinja i građevina: Šarac, Jablan, Vučko, Sava centar, Krivi toranj u Pizi;


Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči:

Sastavljeno se pišu:

a) složenice koje imaju samo jedan akcenat i u kojima se prvi deo ne menja, na primer: Beograd (Beograda, Beogradu), goloruk, parobrod, pismonoša, bezdušan, jugozapadni, prepoloviti, izvući;

b ) nazivi stanovnika naselja iako se imena tih naselja sastoje od dve akcentovane reči i pišu se odvojeno; na primer: Novosađanin (prema Novi Sad), Belocrkvanka (prema Bela Crkva), Bjelopoljac (prema Bjelo Polje);

c) prisvojni prodevi izvedeni od naziva mesta ako se sastoje od dve akcentovane reči, npr. gornjomilanovački (prema Gornji Milanovac), južnoamerički (prema Južna Amerika), krivopalanački (prema Kriva Palanka);

č) rečca ne uz imenice i prideve s kojima srasta u složenice, na primer: - neznanje, nečovek, nezahvalnost, neznalica, nebriga, neprijatelj - nepoznat, neprirodan, nezreo, nepismen, nevelik, nevidljiv;

ć) složeni prilozi kao: malopre, pokadšto, gdekad, gdegde, najednom, napamet, otprilike, sneruke i predlozi: povrh, namesto, ukraj, uoči, podno;

d) rečca naj- u superlativu opisnih prideva, na primer: najlepši, najlakši, najbolji, najjači, najjednostavniji.

S crticom između prvog i drugog dela pišu se polusloženice, ako svaki od sastavnih delova čuva svoj akcenat i ako se prvi deo ne menja po padežima. Tako se pišu:

a) višečlani nazivi mesta, na primer: Herceg-Novi (iz Herceg-Novog, u Herceg-Novom), Ivanić-Grad;

b ) dve imenice od kojih jedna određuje drugu, a zajedno označavaju jedan pojam, na primer: baš-čaršija, radio-amater, rak-rana, auto-put, general-major, general-potpukovnik;

Rastavljeno se pišu:

a) rečca ne u odričnim oblicima glagola, na primer: ne znam, ne veruju, ne dolazimo, ne pitaj, ne može; izuzetak su odrični glagoli neću, nemam, nemoj, nisam;

b ) odrične zamenice niko, ništa, nikoji, ničiji, nikakav, kad se upotrebljavaju s predlogom, na primer: ni za koga, ni sa kim, ni u čijem, ni pred kakvim, ni za kojim;

c) rečca li uz glagole u upitnim rečenicama, npr. Hoćeš li doći? Veruješ li mi? Znaš li to? i u upitnim rečenicama sa da, na primer: Da li bi mi pomogla? Da li imaš novca?


ć) imena pripadnika naroda: Srbin, Crnogorac, Mađar, Grk;

d) imena stanovnika gradova, krajeva, zemalja, država, kontinenata: Novosađanin, Piroćanac, Nišlija, Bačvanin, Jugosloven, Evropljanin, Australijanac;

đ) imena nebeskih tela: Sunce, Zemlja, Mesec, Kumova slama, Mars, Venera;

e) imena kontinenata, država, naseljenih krajeva i mesta (sve reči u njima osim veznika i priloga): Evropa, Srbija, Crna Gora, Horveška, Mačva, Dalmacija, Lika, Beograd, Tršić, Novi Sad, Bosna i Hercegovina, Brod na Kupi, Južna Amerika, Dvor na Uni;

f) imena mora, reka, jezera, planina i druga geografska imena: Dunav, Palić, Kopaonik, Morava, Jadransko more, Fruška gora, Plitvička jezera, Balkansko poluostrvo; ako se sastoje iz više reči, pišu se velikim početnim slovom samo prve reči, a druge samo ako su vlastite imenice: Južna Morava, Beli Drim.

g) imena ulica i trgova: Studentski Trg, Železnička ulica, Beogradska ulica; ako se sastoje iz više reči samo se prva reč piše velikim slovom a ostale malim slovom izuzev vlastitih imena: Bulevar Nikole Tesle, Ulica Petra Petrovića Njegoša;

h) imena praznika: Božić, Uskrs, Bajram, Đurđevdan, Nova godina, Prvi maj;

i) nazivi ustanova, preduzeća, društava: Matica srpska, Osnovna škola "Mladost", Vojvođanska banka, Beogradsko dramsko pozorište, Sportsko društvo "Partizan", Medicinski fakultet u Beogradu, Organizacija ujedinjenih nacija;

j) nazivi knjiga, časopisa, novina, književnih dela: Opšta enciklopedija, Naš jezik, Borba, Na Drini ćuprija, Đački rastanak;

k) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ov, -ev, -in: Markov, Milošev, Marin, Bosančeva, Beograđankina, Jugoslovenov.

Velikim početnim slovom se piše:

a) prva reč u rečenici:
Spušta se noć. Ledena kiša dobuje u prozore. Gde su ljudi? Nema žive duše! Ulice su puste.;

b ) prva reč posle dve tačke kada je upravni govor među navodnicima:
Al' govori Musa Arbanasa:
"Priđi, Marko, ne zameći kavge,
il' odjaši da pijemo vino...";

c) nastavak pisma iza naslova ako se pismo nastavlja u novom redu, i to bez obzira da li se iza naslova stavlja zarez ili uzvičnik:
Draga mama,
Tvoje pismo sam primila tek juče iako...
ili
Draga Ljiljo!
Molim te, nemoj se ljutiti što se retko javljam...

Velikim početnim slovom pišu se zamenice Vi i Vaš iz poštovanja prema osobi kojoj se piše:
Dragi nastavniče, Javljamo Vam se odmah po dolasku u letovalište. Na putu smo se držali Vaših preporuka...

Malim slovom se piše:

a) nastavak upravnog govora ako je bio prekinut umetnutom rečenicom radi nekog objašnjenja; na primer:
"Hoće li svi", pitao je direktor na zboru učenika, "pomoći u uređenju okoline škole?";

b ) nastavak rečenice posle upravnog govora, na primer:
"Hoćemo!" - odgovorili su svi prisutni učenici.
"Krenimo na posao, onda, odmah posle sastanka" - povikaše neki učenici.;

c) prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica sufiksima -ski, -ški, -čki, npr. novosadski, beogradski, evropski, češki, niški, subotički, američki, kragujevački;

d) zamenice vi i vaš kad se u pismu ne obraća samo jednoj osobi već grupi ili kad se piše dopis nekoj ustanovi, firmi, društvu; npr.:
Osnovnoj školi "J.J. Zmaj", Sremska Mitrovica.
Obaveštavamo vas da je...


U pisanju se radi jasnijeg prikazivanja onoga što hoće da se kaže, upotrebljavaju pojedini znaci koji se zajedno nazivaju interpunkcija ili rečenični znaci.

Znaci interpunkcije su: tačka, zarez, tačka i zarez, dve tačke, navodnici, upitnik, uzvičnik, zagrade i crta.

Tačka se stavlja na kraju obaveštajne - potvrdne i odrične rečenice, na primer: Svaki dan učim za ispit. Za ispit ne učim redovno.

Zarez se kao znak interpunkcije upotrebljava često i u različitim rečeničnim situacijama. Pošto je jedno od osnovnih načela srpskog pravopisa slobodna (logična) interpunkcija, za upotrebu zareza je najvažnije pravilo da se ono što je u mislima tesno povezano, što predstavlja jednu celinu, ne odvaja zarezom, a delovi koji čine celinu za sebe, odvajaju se zarezom od ostalih delova rečenice.

Zarezom se odvajaju:

a) reči i skupovi reči (istovrsni delovi rečenice) u nabrajanju: Miša, Drenko, Nenad i Srđan su otišli na izlet. Poneli su i dobre hrane, i bezalkoholnih pića, i društvenih igara.;

b ) nezavisne rečenice kad nisu povezane veznicima: Došao je, pozdravio se, dobro večerao i nestao.;

c) paralelni delovi rečenice kad su u suprotnosti: Zadatak je težak, ali zanimljiv. Pokloniću tebi a ne Igoru. Nismo letovali na moru, već u planini.

d) rečenice koje su u suprotnosti: Kasnije smo krenuli, ali smo stigli na vreme. Vi ste pošli ranije a ipak ste zakasnili.;

e) rečenice u inverziji (kad se zavisna rečenica nalazi ispred glavne), na primer: Kad se spremim, pozvaću te telefonom. Ako možeš, pomozi mi. Iako sam znala, nisam odgovorila na sva pitanja.;

f) reč ili skup reči koji su naknadno dodati ili umetnuti u rečenicu: To je, dakle, tvoj voćnjak. Sve ću ti, naravno, ispričati. Ti si u pravu, neosporno.;

g) vokativ i apozicija su, takođe, naknadno dodati u rečenicu, pa se odvajaju zarezom, na primer: Vi ćete, deco, dobiti slatkiša. Tebi ćemo, bako, doneti voća. Dela Ive Andrića, jedinog jugoslovenskog Nobelovca, prevedena su na mnoge jezike.;

h) uzvici isto nisu sastavni delovi rečenice, pa se odvajaju zarezom: Uh, što je hladno! Oh, što me boli zub! O, stigla si?!;

i) umetnute rečenice na primer: U mom selu, koje je jedno od najuspešnijih u voćarstu, gotovo svi gaje maline.;

j) između mesta i datuma, na primer: Sombor, 15. avgust 1991. U Novom Sadu, 2. aprila 1957.

Tačka i zarez se upotrebljavaju:

a) između rečenica koje su u složenoj rečenici manje povezane sa drugim rečenicama, na primer: Kad smo se sreli, pozdravili smo se, razgovarali o školi; nismo pominjali nedavnu svađu.;

b ) između grupa reči koje se razlikuju po srodnosti, na primer: Na put ću poneti: odeću, obuću, kišobran, higijenski pribor; knjige, sveske, pribor za pisanje; društvene igre, fudbal i reket za stoni tenis.

Dve tačke se se stavljaju:

a) iza reči kojima se najavljuje nabrajanje, a ispred onoga što se nabraja, na primer: Na pijaci kupi: sira, jaja, kajmaka, mesa, salate i luka.;

b ) ispred navođenja tuđih reči (upravnog govora); npr. Rekao nam je doslovno: "Novac za ekskurziju je obezbeđen".

Navodnicima se obeležavaju:

a) tuđe reči kad se doslovno navode , na primer: Ulazeći svi zagrajaše "Srećan ti rođendan!"

b ) reči koje se upotrebljavaju s ironijom i kojima nečemu ne želi da se da suprotno značenje: npr.: Znam, ti si "vrednica". Doneo je tvoj "veliki projatelj".

Na kraju upitnih rečenica stavlja se upitnik, a iza uzvičnih rečenica, kao i iza manjih govornih jedinica koje se izgovaraju u uzbuđenju, povišenim glasom, stavlja se uzvičnik, na primer: Kako si? Šta radiš? Uh, što sam gladna! Ne viči! Požar! Kada se pitanje izgovara povišenim glasom iza njega se stavljaju i upitnik i uzvičnik; npr. On položio?! Ne daš?!

Zagradom se u rečenici odvaja ono što se dodaje radi objašnjenja prethodne reči ili dela rečenice, na primer: Interpunkcija (rečenični znaci) doprinosi jasnijem izražavanju. Imenske reči (imenice, pridevi, zamenice i brojevi) menjaju se po padežima. Za vreme Prvog svetskog rata (1914 - 1918) vladale su nestašice hrane, odeće i lekova.

Crta se piše:

a) Umesto prvog dela navodnika u dijalogu i to u štamšanim tekstovima, a drugi deo se izostavlja; i na kraju upravnog govora se piše crta ako se rečenica nastavlja i objašnjava nešto o upravnom govoru; na primer:
- Ko je to bio? - Upita majka.
- Moj drug.
- Zašto ga nisi pozvao unutra?
- Žurio je - promrmlja Miloš.;

b ) kad se želi nešto istaći, ili naglasiti suprotnost, neočekivanost; na primer: Pođem ja, kad - nigde nikog. Sve sam naučila, sve znam - ne vredi, zbunila sam se.


Pravopisni znaci se upotrebljavaju uz pojedine reči za razliku od interpunkcije koja se upotrebljava u rečenici.

U pravopisne znake se ubrajaju: tačka, dve tačke, nekoliko tačaka, crta, crtica, zagrada, apostrof, znak jednakosti, znak porekla, akcentski znaci i genitivni znak.

a) Tačka se kao pravopisni znak upotrebljava:
- iza skraćenica: npr., itd., sl., tj.;
- iza rednih brojeva kada se pišu arapskim brojkama: 15. mart 1991. godine.

Tačka se ne piše iza rednih brojeva napisanih arapskim brojkama kada se iza njih nađe drugi pravopisni znak (zarez, zagrada, crta ili koji drugi); npr.: O tome ćete naći informacije na 119, 120, 121 i 122. strani. Na nekim spratovima (2, 4. i 5) su pokvarene električne instalacije. Na 10-15. kilometru ćeš ugledati planinarski znak.

b ) Dve tačke se kao pravopisni znak pišu:
- između brojeva ili slova kojima se iskazuje neki odnos i čitaju se "prema".
Na primer:
Rezultat utakmice je 2:1 u korist "Crvene Zvezde".
Korenski samoglasnik se smenjuje o:i:a u rečima ploviti - plivati - poplaviti.

c) Nekoliko tačaka (najčešće tri) stavljaju se:
- umesto izostavljenog teksta i u isprekidanom tekstu; na primer:
Predlozi su: kod, pored, u, sa...
Kad se voz zaustavio, on se pojavi... i reče: "Divno je vratiti se kući".

d) Crta se kao pravopisni znak upotrebljava:
- između brojeva umesto predloga do, npr.:
Kupi 10 - 15 kilograma krompira.
Ivo Andrić (1892 - 1975) je dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Ako se ispred prvog broja nalazi predlog od, crtu ne treba pisati već ispisati i predlog do; na primer: Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine.

- između naziva gradova i drugih mesta da bi se označio pravac kretanja, na primer: Put Beograd - Niš ima veliki privredni značaj.
- između dva ili više imena kojima se označavaju tako tesno vezani pojmovi da oni čine jedan pojam.: Utakmica "Crvena Zvezda" - "Partizan" je uvek najznačajnija utakmica koja se igra.

e) Crtica se kao pravopisni znak piše:
- između delova polusloženica: radio-aparat, auto-mehaničar, foto-aparat, aero-miting;
- pri rastavljanju reči na slogove na kraju retka;
- u složenim ili izvedenim rečima u kojima se prvi deo piše brojem a drugi deo slovima: 150-godišnjica, 40-tih godina prošloga veka, 15-godišnjak;
- između skraćenica i nastavka za oblik, na primer: Prema Tanjug-ovoj vesti, do rata među sukobljenim stranama neće doći. Kulturna saradnja sa UNICEF-om je dobra.

f) Zagrada kao pravopisni znak:
- služi da označi oba oblika reči o kojima se govori, npr.:
Predlog s(a) uz instrumental sredstva se ne upotrebljava.
- stavlja se iza rednog broja ili slova kojima se označava novi odeljak:
1), 2), 3) itd. - a), b ), v) itd.

g) Apostrof se stavlja umesto izostavljenog slova: Je l' to tačno?

h) Znak jednakosti se upotrebljava između reči da bi se označila njihova jednaka vrednost, a čita se: jednako, ravno, isto što, jeste. Na primer:
himba = sumnja, tata = subjekat (u rečenici)

i) Znaci porekla su > i <. Upotrebljavaju se u stručnim tekstovima.
- znak > se čita "dalo je" ili "razvilo se u", npr.:
tvojega > tvoega > tvooga > tvoga;
- znak < se čita "postalo je od", npr.:
crnji < crn -ji; junače - junak -e

j) Akcentski znaci se beleže u stručnoj literaturi (obično iz gramatike) i u običnim tekstovima kad je potrebno da se označi reč koja se od iste reči u susedstvu razlikuje samo akcentom; npr.:
Sâm sam to uvideo.
Došao je da dâ oglas.

k) Genitivni znak se stavlja na krajnji vokal genitiva množine kad je potrebno označiti razliku ovoga oblika od drugih oblika, najčešće genitiva jednine iste zamenice. Na primer: Iz primerâ možeš zaključiti o toj pojavi. Genitivnim znakom je naznačeno da je to genitiv množine, odnosno da se iz više primera može zaključiti, a ne samo iz jednog.
U srpskom jeziku postoje dve vrste skraćenica:

I Skraćenice koje nastaju skraćivanjem reči u čitanju se izgovaraju potpuno, kao da nisu skraćene. I one se međusobno razlikuju, a najčešće se upotrebljavaju sledeće:

a) skraćenice kod kojih se skraćivanje označava tačkom:
br. (broj) tzv. (zako zvani) ž.r. (ženski rod)
uč. (učenik) i sl. (i slično) v.d. (vršilac dužnosti)
str. (strana) tj. (to jest) o.g. (ove godine)

b ) skraćenice za mere, veličine, novčane jedinice koje se pišu bez tačke:
m (metar) g (gram) USD (američki dolar)
cm (centimetar) t (tona) EUR (evro)
km (kilometar) l (litar) JPY (japanski jen)
kg (kilograd) dcl (decilitar) GBP (britanska funta)
mg (miligram) hl (hektolitar) SIT (slovenački tolar)

Pošto su to međunarodne skraćenice pišu se latinicom.

c) Bez tačke se pišu i sledeče skraćenice: dr (doktor), gđa (gospođa), gđica (gospođica).

II Skraćenice koje su nastale od prvog slova ili sloga svake reči u višesložnim izrazima (složene skraćenice) čitaju se različito:

a) neke se čitaju potpuno kao da su svi delivi reči napisani, a pišu se bez tačke, npr.:
VPŠ - Viša poslovna škola
UN - Ujedinjene nacije
PTT - Pošta, telefon, telegraf

b ) neke postaju reči pa se čitaju kao skraćenice i menjaju po padežima, npr.:
Bila sam u SAD-u. Iz SAD-a sam donela kompakt diskove sa operskom muzikom.

c) skraćenice preuzete iz stranih jezika pišu se kako se izgovaraju i menjaju se po padežima, npr.:
Uneskova pomoć zemljama u razvoju je dragocena.
Pomoć u hrani i lekovima je stigla od Unicefa.

Pisanje tuđih reči

U srpskom jeziku, kao i u drugim jezicima, ima mnogo reči koje su preuzete iz jezika drugih naroda i prilagođene našem jeziku. Takve reči danas i ne osećamo kao pozajmljenice, na primer: puška, čarapa, košulja, sat, sapun, kralj i dr.

U drugu vrstu pozajmljenica ili tuđica spadaju reči koje osećamo kao reči stranog porekla. Takve reči treba upotrebljavati s merom: kad za njih nema zamene, u naučnim tekstovima, u oblastima tehnike i sl.

Za pisanje pozajmljenica postoje utvrđena pravila:

I Reči iz klasičnih jezika (grčkog i latinskog) su se odomaćile u našem jeziku i u naučnoj terminologiji i prilagodile duhu našeg jezika, pa se pišu onako kako se izgovaraju: astronomija, instrument, subjekat, hemija, gimnazija, hirurgija; Ciceron, Olimp, Homer, Aristotel, Vavilon, Cezar itd.

II U pisanju reči iz živih jezika ima malo razlika.

a) Zajedničke imenice i pridevi pišu se onako kako se izgovaraju u jeziku iz kojeg su preuzete, ali prilagođeno našem pismu i glasovnom sistemu. Na primer: spiker i tvist se u našem jeziku ne mogu izgovoriti kao u engleskom. U ovakve pozajmljenice spadaju reči: gulaš, ambalaža, intervju, korner, ofsajd, duet, bas, bife, šofer, kompjuter i mnoge druge.

b ) Tuđa vlastita imena pišu se različito:

* izvorno, onako kako se pišu u jeziku iz kojeg potiču, ako se na srpskom pišu latinicom, na primer: Ernest Hemingway (Ernest Hemingvej), Boccaccio (Bokačo), Shakespeare (Šekspir), Chicago (Čikago), New York (Njujork), München (Minhen), Zürich (Cirih); u tom slučaju se u zagradi piše kako se ime izgovara, i to kad se pominje prvi put;
* onako kako se izgovaraju (fonetski) kad se na srpskom pišu ćirilicom; u tom slučaju se, kad se prvi put pomene ime, u zagradi piše izvorno;
* fonetski, bez obzira na naše pismo, kad su reči iz slovenskih jezika koji se služe ćirilicom (ruskog, bugarskog, makedonskog itd.); na primer: Jesenjin, Nikolaj Gogolj, Lav Tolstoj, Janevski, Gligorov itd.

c) Imena mnogih stranih gradova, zemalja i druga geografska imena pišu se fonetski i ćirilicom i latinicom ako su već dugo prilagođena duhu našeg jezika, na primer: Njujork, Beč, Venecija, Mađarska, Rim, Solun itd.


To mu je negde to..


Malo sam editovao naslov i pinovao temu. scooter.gif:
Go to the top of the page
 
+Quote Post
darije
post 18.Jan.2008 16:07
Post #6


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




Pogrešno: neslušam
Pravilno: ne slušam
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Maca
post 19.Jan.2008 23:02
Post #7


super nOOb
Grupa Ikona

Grupa: eXtreme Moderator
Postovi: 2,340
Registrovan/a: 7-December 07
Od: Zrenjanin
Korisnik br: 5
Thanks: 35
Status: Offline




Ideja je super! smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Loogyc
post 20.Jan.2008 14:46
Post #8


baby nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 62
Registrovan/a: 20-December 07
Korisnik br: 21
Thanks: 0
Status: Offline




QUOTE(darije @ 18.Jan.2008 16:07) *
Pogrešno: neslušam
Pravilno: ne slušam

Netacno: j uce
Pravilno: juce

Netacno: str anac (osim ako se ne misli na samostalnu trgovinsku radnju)
Pravilno: stranac

smile.gif dontgetit.gif



Svidja mi se ideja, ima zaista dosta gresaka koje se ponavljaju, a koje zaista umeju da nerviraju.. smile.gif

notworthy.gif

Ovu poruku je izmenio Loogyc: 20.Jan.2008 14:47
Go to the top of the page
 
+Quote Post
agaston
post 4.Feb.2008 21:37
Post #9


baby nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 84
Registrovan/a: 29-December 07
Od: Beograd
Korisnik br: 33
Thanks: 1
Status: Offline




QUOTE(darije @ 16.Jan.2008 13:54) *
Ovo je nov forum i bilo bi dobro da se što strožije držimo pravila:

*
*
*
• „oni zaspu“ (ako se misli na spavanje, treba „oni zaspe“, „zaspu“ je od glagola zasuti)

Dodajte sve što mislite da spada ovde.... Naježim se kad vidim neke od ovih grešaka....


oni zaspase valjda...

angel_not.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
darije
post 4.Feb.2008 22:39
Post #10


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




A kad oni zaspe, spamovaćemo po forumu....
Oni zaspaše i ostaviše nam forum na milost i nemilost...

Ne pričamo o vremenu...
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Loogyc
post 10.Feb.2008 20:27
Post #11


baby nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 62
Registrovan/a: 20-December 07
Korisnik br: 21
Thanks: 0
Status: Offline




Pa i ne mozemo da pricamo o vremenu kad Stoske non-stop visi na forumu.. D.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
darije
post 11.Feb.2008 02:27
Post #12


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




QUOTE(Loogyc @ 10.Feb.2008 20:27) *
Pa i ne mozemo da pricamo o vremenu kad Stoske non-stop visi na forumu.. D.gif


hihihihi, sad nije..... spam.gif
QUOTE
4 user(s) active in the past 15 minutes
Active Users 0 guests, 4 members, 0 anonymous members
darije, stevanbg, Fold, Goksi
Go to the top of the page
 
+Quote Post
stoske
post 11.Feb.2008 08:03
Post #13


President and CEO
Grupa Ikona

Grupa: Root Admin
Postovi: 13,283
Registrovan/a: 6-December 07
Od: Beograd
Korisnik br: 1
Thanks: 631
Status: Offline




QUOTE(darije @ 11.Feb.2008 02:27) *
hihihihi, sad nije..... spam.gif


Tu sam ja uvek, samo se vesto skrivam angel_not.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post
alen_petrin
post 12.Mar.2008 15:58
Post #14


starter nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 5
Registrovan/a: 11-March 08
Od: Kragujevac
Korisnik br: 273
Thanks: 0
Status: Offline




ODlicno ste se ovo setili svaka vam cest
Go to the top of the page
 
+Quote Post
darije
post 20.Mar.2008 20:17
Post #15


Infernal Affairs
Grupa Ikona

Grupa: Moderator
Postovi: 3,680
Registrovan/a: 15-January 08
Korisnik br: 65
Thanks: 180
Status: Offline




Nikako da provalim kako se pravilno kaže: "pričap sam sa kuvarOm" ili "pričao sam sa kuvarEm"... Kačim onaj glupi kviz (mada tu nema ni K od kviz) na b92, sa Mandom, silom prilika i on non-stop priča sa "...sa bankarEm" .... Nešto mi to mnogo para uši....
Go to the top of the page
 
+Quote Post
Shumeca tableta
post 1.Apr.2008 19:10
Post #16


baby nOOb
Grupa Ikona

Grupa: Members
Postovi: 52
Registrovan/a: 22-March 08
Korisnik br: 308
Thanks: 0
Status: Offline




Nepravilno: Išao sam sa biciklom do njega
Pravilno: Išao sam biciklom do njega (pošto niste ištli sa biciklom ruku pod ruku, mada, ko zna, možda ima i takvih slučajeva.... D.gif)


Nepravilno: Nisam se svađao sa nikim
Pravilno: Nisam se svađao ni sa kim (Jedino ako postoji osoba koja se zove Niki pa se niste svađali sa njim, mada ni tad ne bi bio takav oblik D.gif)


Nepravilno: šangarepa
Pravilno: šargarepa


Nepravilno: sumljam
Pravilno: sumnjam (izvedeno od reči sumNJa a ne sumLJa D.gif)


Huh.... Ako se setim još kojeg, dodaću smile.gif
Go to the top of the page
 
+Quote Post

Fast ReplyReply to this topicStart new topic
1 Korisnika cita ovu temu (1 Gostiju i 0 Anonimnih korisnika)
0 Korisnika:

 

Tekstovna Verzija Datum i Vreme: 20th November 2017 - 06:59
Design by: Free Skins IPB & eBusiness Chat